Čini mi se, il' pričinjava ... 
16 Comments Dreaming out loud
Pretpostavljam da svi sanjamo na veliko …
Barem u početku …
Sve dok se ne desi život …
Razočarenja uzmu svoje ! Ne dobijemo sve što želimo, ili (još gore) dobijemo nešto što ne želimo …
Naše ambicije i nadanja spuste se sa zvezdanih visina, do kojih ih bejasmo podigli …
Snovi i želje postaju prizemni …
Ima li veće tragedije ?
Prođe vreme pre nego što mi to shvatimo, a kada jednom otvorimo oči – duh klone …
Onda tragedija dostiže svoj vrhunac !
Mi prihvatamo te prizemne želje, zadovoljavamo se njima i njihovim (potencijalnim) ispunjenjem …
Ali, zar se ne javlja tu (pa, ne baš tu, već negde usput) razlika ?
Zar se ne nađe neko ko nikada ne odustaje ?
Čija je vera nepokolebljiva ? Ko u svom nadanju ide do neba i nazad ? Ima li takvih ljudi ?
Ili ja to samo sanjam … na veliko, najveće !
Postoje takvi ljudi. Cim ovako pises, stremis ka tom cilju. Uzvisenom, cistom..
Writing, eto barem znam da nisam usamljena na putu ka tom cilju …
Kako da ne, postoje takvi ljudi, inače svet ne bi nikad išao napred. Izgleda mi da si i ti od te sorte. Dobrodošla, mimche!
Kako prigodno !
Vratim se kući sa divne, ispunjavajuće liturgije, vrrrrlo ganuta i zateknem ovako lepu sliku za dobrodošlicu !
=)
Hvala !
Nastavi da sanjaš…
Ne posustajem, nipošto !
Dobar junak los san usnio!
San je laza, a bog je istina!
Isti slučaj kao i sa Sanjarenja : savršeno se uklapa u sliku posle liturgije !
)
Nikada, nikada nemoj prestati da sanjaš!!!
))
Nikada, nikada neću !
Upravo tako !
A kako ovde nemam koga da zapolsim, moraću samo da ne ver give up …
Samo nastavi da sanjaš, nije ni važno baš ništa drugo jer tako praviš prostor za još VEĆE snove!
Sve radom i trudom dolazi …
I ja sanjam na veliko,a izgleda ne valja tako,sve više se razočaravam…Ali nikad neću prestati da težim svom najvećem životnom cilju.
I ti,nemoj slučajno da si prestala da sanjaš!! ((((:
Onda pada dogovor : Ne prestajemo ?